TEST

Test je sastavljen na osnovu radova objavljenih u časopisu
„Stomatolog“, Vol 25, broj 1, Mart 2019.

Tačno rešen test donosi 5 bodova KME. Uz rešen test neophodno je uplatiti kotizaciju u iznosu 1.250 din (250 din po bodu KME) na tekući račun br: 285-2295090000008-09;

Primalac: Udruženje privatnih doktora stomatologije Srbije;

Svrha uplate: Kotizacija za TestMart 2019;

Poziv na broj: broj licence;

Članovi UPDSS koji su uplatili godišnju članarinu oslobođeni su plaćanja kotizacije. Članarina važi godinu dana od datuma uplate.

Ime i prezime:

Broj licence:

Adresa:

E-mail adresa:

Broj telefona:

1.Karijes ranog detinjstva definiše se kao prisustvo jednog ili više mlečnih zuba sa
karijesom (sa ili bez kavitacije) kod dece uzrasta do 71. meseca života.

a) Dab) Ne

2. Agresivni oblik karijesa ranog detinjstva definiše se kao:

a) karijes mlečnih zuba koji se javlja do 36. meseca života, a pojavljuje se prvo na glatkim površinama, najčešće vestibularnim stranama maksilarnih sekutića, progresivno se širi i destruiše sve ostale mlečne zube, sa pojavom brojnih komplikacijab) karijes, plomba (ili izvađen zub zbog karijesa) na glatkim površinama frontalnih (mlečni incizivi i kaninusi) ali i bočnih zuba (mlečni molari), kod dece između .36. i 71. meseca životac) kip jednak ili veći od 4 u uzrastu od tri godine, kip ≥5 u uzrastu od četiri godine i kip ≥ 6 u uzrastu od pet godina.d) Sve navedeno

3. Incidenca karijesa ranog detinjstva u Srbiji kod dece starosti 3 – 5 godina iznosi

a) 25%b) 45%

4. Incidenca agresivnog karijesa ranog detinjstva u Srbiji kod dece starosti 3 – 5
godina iznosi

a) 15,8%b) 9,8%

5.Najvažniji uzročnik karijesa ranog detinjstva su:

6. Slobodni šećeri su:

a) monosaharidi i disaharidi koji se dodaju hrani od strane proizvođača, prilikom kuvanja ili od strane samih konzumenatab) šećeri prirodno prisutni u medu, sirupima, voćnim sokovimac) oba odgovora su tačna

7. Slobodni šećeri izazivaju promenu mikrobne flore u oralnom biofilmu.

a) Dab) Ne

8.Najznačajniji izvori slobodnih šećera kod dece do treće godine starosti su fabrički
sokovi, kaše, keks, zaslađivanje hrane i napitaka, formule za bebe sa šećerima.

a) Dab) Ne

9. Za razvoj karijesa ranog detinjstva je značajnija učestalost, oblik i vreme unosa
slobodnih šećera od količine.

a) Dab) Ne

10.Preporuka Svetske zdravstvene organizacije u prevenciji gojaznosti, dijabetesa,
kardiovaskularnih i drugih oboljenja je da unos slobodnih šećera od ukupnog
energetskog unosa bude manji od

a) 10%b) 5%

11. Za prevenciju karijesa ranog detinjstva smatra se da unos slobodnih šećera od
ukupnog energetskog unosa treba da bude manji od

a) 10%b) 5%

12.Slobodne šećere ne treba dodavati ishrani najmanje do 18. meseca života u bilo
kom obliku.

a) Tačnob) Netačno

13.Kada deci počnu da se uvode u jelovnik, unos slobodnih šećera ne bi trebalo da
prelazi

a) 3 unosa dnevnob) 6 unosa dnevno

14. Kada deci počnu da se uvode u jelovnik, unos slobodnih šećera treba da bude

a) Uz glavni obrokb) Između obroka

15.Sokove do prve godine života

a) deca treba da konzumirajub) deca ne treba da konzumiraju

16.Posle šestog meseca života ili najkasnije po nicanju zuba, trebalo bi isključiti bilo
kakvu noćnu ishranu koja sadrži slobodne šećere pa i dojenje.

a) Dab) Ne

17.Hranjenje flašicom trebalo bi izbaciti posle prve godine života.

a) Dab) Ne

18.Svetlosnopolimerizujući akrilati se u fiksnoj i mobilnoj protetici koriste i

a) za izradu individualnih kašikab) za izradu baza zagrižajnih šablonac) oba odgovora su tačna

19. Tokom izrade individualne kašike od ploče svetlosnopolimerizujućeg akrilata

a) nije neophodna izolacija anatomskog modelab) neophodna je izolacija anatomskog modela

20.Vreme potpune polimerizacije individualne kašike izrađene od autopolimerizujućeg
akrilata iznosi:

a) 5 satib) 24 sata

21.Prednost izrade individualne kašike od svetlosnopolimerizujućeg akrilata:

a) Potpuna polimerizacija traje oko 5 minuta (u zavisnosti od proizvođača)b) Obrada individualne kašike svedena je na minimumc) Sve navedeno

22. Prednost izrade individualne kašike od svetlosnopolimerizujućeg akrilata:

a) Mogućnost da se istog dana po uzimanju anatomskog otiska uzme i funkcionalni otisakb) Nema štetnog isparavanja monomera tako da su tehničari, stomatolozi i pacijenti zaštićeni od pojave alergijske reakcije na monomer.c) Sve navedeno

23.Plazma bogata trombocitima (Platelet-rich Plasma, PRP) je preparat koji
omogućava uvođenje autolognih faktora rasta u operativnu ranu u cilju poboljšanja
kvaliteta i ubrzavanja toka zarastanja.

a) Dab) Ne

24.Dr Joseph Choukroun, početkom 21. veka pronalazi metodu jednostavnog i brzog
dobijanja preparata

a) Plazme bogate trombocitima (PRP)b) Fibrina bogatog trombocitima (PRF)

25.PRF (Platelet-rich Fibrin, fibrin bogat trombocitima) je preparat bogat autolognim
faktorima rasta sa pozitivnim uticajima na zarastanje čvrstih i mekih tkiva.

a) Dab) Ne

26.A-PRF (Advanced PRF), frakcija PRF-a je biološki regenerativni preparat od izuzetne
važnosti u implantologiji i parodontologiji koji se dobija centrifugiranjem krvi
pacijenta jednostavno, brzo i u ordinacijskim uslovima.

a) Neb) Da

27.Socket Shield Technique (SST) je prvi put opisana 2010. godine od strane Dr Marcus
Hürzeler i saradnika i još uvek nije priznata kao standardna ali su eksperimentalne
studije na životinjama već dokazale njenu upotrebnu vrednost dok će dugoročne
studije na pacijentima koje su u završnoj fazi definitivno potvrditi njen značaj u
očuvanju postojeće anatomije alveolarnog grebena.

a) Dab) Ne

28. SST tehnika podrazumeva sprečavanje resorpcije tzv Bundle Bone, tako što će se
kost „zavarati“ informacijom da je koren zuba i dalje prisutan i sastoji se od
planiranog zadržavanja dela korena koji je u kontaktu sa delom alveolarne kosti čiji
je volumen deficitaran.

a) Dab) Ne

29. SST tehnika nije zamena za konvencionalne metode koštane i mekotkivne
nadoknade već se smatra procedurom koja će dodatno osigurati povoljan ishod
terapije.

a) Dab) Ne

30. Cilj protokola za primenu fluorida je

a) da pomogne stomatolozima – kliničarima u donošenju pravilne odluke prilikom davanja saveta za primenu različitih vidova fluorida (tablete, lakovi, gelovi, rastvori, paste za zube sa fluoridima).b) da pomognu praktičarima u oceni i primeni dostupnih dokaza, čiji se broj stalno povećava, kao i mišljenja o trenutno najboljim mogućim kliničkim postupcima.c) da pomogne nacionalnim službama koje su odgovorne za planiranje stomatološke nege kod dece i omladine u stvaranju programa za prevenciju karijesa koji uključuju lokalnu i sistemsku primenu fluorida kao deo sveukupne nacionalne strategije za prevenciju karijesa.d) Sve navedeno

31.Dokazi (Featherstone, 1999) navode na mišljenje da se kariostatički efekat fluorida
uglavnom zasniva

a) na njegovom lokalnom delovanjub) na njegovom sistemskom delovanju

32. U periodu života od rođenja do 4 godine starosti upotreba fluorida se mora
pažljivo kontrolisati i mora biti u ravnoteži sa potrebom za sprečavanje pojave
karijesa u ranom detinjstvu zbog rizika od nastanka fluoroze

a) Stalnih sekutića i prvih stalnih molarab) Premolara i drugih stalnih molara

33.Upotreba paste za zube sa fluoridima je osnovna karijes preventivna mera koja se
preporučuje svima i treba da bude promovisana.

a) Dab) Ne

34. Lokalno aplikovane fluoride trebalo bi upotrebljavati

a) kod dece koja su ocenjena kao deca kod koje postoji povećan rizik za nastanak karijesa,b) kod dece sa posebnim potrebama (deca koja zahtevaju posebnu brigu za oralno zdravlje).c) Oba odgovora su tačna

35.Paste za zube za decu sa niskom koncentracijom fluorida mogu da budu indikovane
mada nema dovoljno dokaza o karijes preventivnom efektu sa formulama koje
sadrže manje od 500ppm F.

a) Dab) Ne

36.Fluorisanje vode za piće je efikasno u smanjenju karijesa i smatra se jednim od
deset velikih dostignuća 20-og veka iz domena zdravlja populacije.

a) Dab) Ne

37.Osim fluoroze zuba nije uočena povezanost između pojave neželjenih efekata i
fluorisanja vode za piće.

a) Dab) Ne

38. Podržava se fluorisanje vode za piće kao društvena mera u cilju sprečavanja
nastanka karijesa.

a) Dab) Ne

39.Efekat tzv. dopunskih fluorida ( tablete fluorida) u sprečavanju karijesa nije
značajno veći u poređenju sa efektom pasti za zube.

a) Dab) Ne

40.U slučajevima kada se pranje zuba ne sprovodi prema preporukama ili je karijes
rizik povećan iz drugog razloga, onda dopunski izvori fluorida mogu biti od koristi.

a) Dab) Ne

41.Lokalna aplikacija fluorida podrazumeva upotrebu

a) Gelovab) Rastvorac) Lakovad) Sve navedeno

42.Neke studije (stepen preporuke 1++) su pokazale da je efekat upotrebe gelova na
mlečnim zubima neizvestan i nepouzdan.

a) Dab) Ne

43.Odnos rizik – korist profesionalne primene gelova (5000-12500 ppm F) kod dece
mlađe od 6 godina je na strani

a) Rizika zbog opasnosti od gutanjab) Na strani koristi

44.Lokalna profesionalna primena gelova (5000-12500 ppm F) je indikavana u
prevenciji karijesa stalne denticije

a) 2-4 puta godišnjeb) 6 puta godišnje

45.Primena rastvora sa fluoridima (kućna upotreba ili upotreba u školama) u prevenciji
karijesa je indikovana

a) Kod dece mlađe od 6 godinab) Kod dece starije od 6 godina

46.Profesionalna upotreba lakova (1000 – 56300 ppm F) je efikasna u prevenciji
karijesa u obe denticije.

a) Dab) Ne

47.Obimna primena pasti za zube sa fluoridima je verovatno jedan od glavnih razloga
za drastično smanjenje karijesa zuba u poslednjih trideset godina.

a) Dab) Ne

48.Koji od navedenih zaključaka nije tačan:

a) Svakodnevno pranje zuba pastom za zube sa fluoridima sprečava karijesb) Paste za zube koje sadrže veće koncentracije fluorida efikasnije su u prevenciji karijesa od onih sa nižim koncentracijamac) Povećanjem frekvencije pranja zuba pastama sa fluoridima ne poboljšava se prevencija karijesa

49. Pranje zuba trebalo bi da traje duže od jednog minuta i decu treba ohrabrivati da
ispljunu višak paste i da izbegavaju ispiranje usta vodom.

a) Dab) Ne

50.Starosnoj grupi dece od 6 godina i više preporučuje se upotreba paste za zube sa
fluoridima koncentracije

a) 1000 ppm Fb) 1450 ppm F