TEST

Test je sastavljen na osnovu radova objavljenih u časopisu
„Stomatolog“, Vol 25, broj 2, Jun 2019.

Tačno rešen test donosi 5 bodova KME. Uz rešen test neophodno je uplatiti kotizaciju u iznosu 1.250 din (250 din po bodu KME) na tekući račun br: 285-2295090000008-09;

Primalac: Udruženje privatnih doktora stomatologije Srbije;

Svrha uplate: Kotizacija za test 17 2019;

Poziv na broj: broj licence;

Članovi UPDSS koji su uplatili godišnju članarinu oslobođeni su plaćanja kotizacije. Članarina važi godinu dana od datuma uplate.

Ime i prezime:

Broj licence:

Adresa:

E-mail adresa:

Broj telefona:

1.Stomatološke intervencije su praćene kratkotrajnom bakteriemijom zbog koje su određene grupe kardiovaskularnih bolesnika izložene riziku oboljevanja od infektivnog endokarditisa.

a) Dab) Ne

2. Smatra se da bakteriemija traje:

a) Oko 15 minutab) Oko 30 minuta

3.Najveća učestalost infektivnog endokarditisa u svetu je kod pacijenata

a) između 70 i 80 godina starostib) između 30 i 40 godina starosti

4.Stomatološke intervencije povezane sa najvećim rizikom za IE kod kojih je potrebna antibiotska profilaksa su
a) Intervencije na gingivib) Intervencije u periapikalnom regionu zubac) Perforacija oralne sluzokožed) Sve navedeno

5.Antibiotska profilaksa se ne preporučuje kod davanja lokalne anestezije u neinficirano tkivo.

a) Tačnob) Netačno

6. Antibiotska profilaksa se preporučuje kod uklanjanja šavova.

a) Tačnob) Netačno

7.Antibiotska profilaksa se ne preporučuje kod ekstrakcije rasklaćenih mlečnih zuba ili povreda usana i oralne sluzokože.

a) Tačnob) Netačno

8.Antibiotska profilaksa se ne preporučuje kod krvarenja iz povređenih usana i oralne mukoze.

a) Tačnob) Netačno

9.Da li je kontraindikovana ugradnja implantata kod svih pacijenata sa rizikom od IE?

a) Da, kod svihb) Ne, indikacije za ugradnju implantata treba diskutovati za svaki slučaj posebno

10.Antibiotsku profilaksu treba razmotriti samo kod pacijenata sa najvišim rizikom od infektivnog endokarditisa:

a) Pacijenti sa veštačkom valvulom ili veštačkim materijalom za rekonstrukciju srčanog zaliskab) Pacijenti sa prethodnim infektivnim endokarditisomc) Pacijenti sa cijanogenom urođenom srčanom manom, bez hirurške rekonstrukcije ili sa zaostalim defektima, paliativnim šantovima ili konduitimad) Pacijenti sa urođenom srčanom manom sa kompletnom rekonstrukcijom veštačkim materijalom postavljenim bilo hirurški ili perkutanom tehnikom, do 6 meseci posle intervencijee) Pacijenti sa urođenom srčanom manom kada rezidualni defekti perzistiraju na mestu implantacije veštačkog materijala ili uređaja od strane kardiohirurga ili perkutanom tehnikomf) Sve naveden

11.Da bi se prepoznali kardiovaskularni pacijenti, prilikom prijema svakog pacijenta potrebno je pre stomatološke anamneze, uzeti opštu anamnezu, evaluirati pacijenta, nakon stomatološke anamneze predložiti plan terapije, dati medicinske preporuke i sve dokumentovati.

a) Dab) Ne

12.Poželjno je konsultovati se sa specijalistom koji leči pacijenta pre započinjanja stomatološke procedure radi postizanja konsenzusa između svih lekara uključenih u lečenje pacijenta.

a) Dab) Ne

13.Antibiotska profilaksa je najefikasnija ako se propiše preoperativno u dozi koja je dovoljna da obezbedi adekvatnu koncentraciju antibiotika u serumu za vreme trajanja bakteriemije, da bi se smanjila mogućnost nastanka bakterijske rezistencije.

a) Dab) Ne

14.Preporučena antibiotska profilaksa za rizične stomatološke intervencije propisuje se preoperativno

a) 30 do 60 minuta pre intervencije u jednoj pojedinačnoj dozib) 24h pre intervencije u više pojedinačnih doza

15.Da li je pacijentima sa stentom i koronarnim „by pass“-om potrebna antibiotska profilaksa?

a) Dab) Ne

16.U slučaju da je pacijent zaboravio da uzme premedikaciju može se ordinirati i do 2 sata nakon intervencije.

a) Dab) Ne

17.Ako pacijent već uzima antibiotsku terapiju koja je preporučena u prevenciji IE

a) Treba odabrati antibiotik iz druge grupeb) Treba povećavati dozu onog koji već uzima.

18.Preporučena antibiotska profilaksa za rizične stomatološke intervencije kod pacijenata bez alergije na penicilin ili ampicilin

a) Amoxicillin ili Ampicillin u pojedinačnoj dozi od 2gr p.o. ili i.v.b) Amoxicillin ili Ampicillin u pojedinačnoj dozi od 1gr p.o. ili i.v.

19.Preporučena antibiotska profilaksa za rizične stomatološke intervencije kod pacijenata sa alergijom na penicilin ili ampicilin

a) Clindamycin u pojedinačnoj dozi od 300 mg p.o. ili i.v.b) Clindamycin u pojedinačnoj dozi od 600 mg p.o. ili i.v.

20.Karijes jamica i fisura okluzalnih površina zuba se javlja najčešće neposredno nakon nicanja i do dve godine nakon toga.

a) Neb) Da

21.Najznačajniji zub za razvoj i funkciju organa za žvakanje je

a) Drugi stalni molarb) Prvi stalni molar

22. Profilaktičku metodu zalivanja fisura i jamica treba primenjivati

a) Na prvom stalnom molarub) Na svim bočnim zubima mlečne i stalne denticije sa utvrđenim visokim rizikom za nastanak karijesac) Oba odgovora su tačna

23.Zalivanje fisura je jedna od najefikasnijih metoda u prevenciji karijesa čiju efikasnu primenu je omogućio razvoj adhezivne stomatologije.

a) Dab) Ne

24.Stanje okluzalnih površina radi odluke o neophodnom tretmanu (ispun ili zalivač) dijagnostikuje se

a) Sondom i stomatološkim ogledalcem pod veštačkim osvetljenjem reflektorab) inspekcijom bez primene sondec) upotrebom osetljivijih i specifičnih metoda za dijagnostiku početne karijesne lezije, kao i njihovo kombinovanjed) sve navedeno je tačno

25.Zalivači se aplikuju sa ciljem

a) da spreče nastanak karijesab) da zaustave karijes u početnoj fazi karijesa gleđi.c) Oba odgovora su tačna

26.U naučnim krugovima postoji saglasnost u stavu da kod osoba niskog ili umerenog karijes-rizika, duboke, prebojene fisure u koje zapada sonda ne bi trebalo preparisati bez dodatnih činjenica koje ukazuju na karijes.

a) Dab) Ne

27.Pre postavljanja zalivača, neophodno je odrediti karijes rizik pacijenta, kao i pojedinačnog zuba.
a) Dab) Ne

28.Ukoliko je u proceni faktora „zub” fisura ocenjena kao „sumnjiva“ danas je usvojen stav da se i na „sumnjive” fisure može aplikovati zalivač, poželjno onaj koji sadrži fluoride..

a) Dab) Ne

29.Neprihvatljiv je stav da treba čekati i „pratiti” sumnjive okluzalne površine dok se karijes definitivno ne pojavi i tada uraditi preparaciju kaviteta.

a) Tačnob) Netačno

30.Danas su za zalivanje fisura na raspolaganju kompozitni, kompomerni i glasjonomerni materijali.

a) Dab) Ne

31.Kariostatični efekat kompozitnih zalivača ostvaruje se

a) fizičkom opturacijom jamica i fisurab) aktivnim komponentama koje sadrže

32.Kompozitni zalivači sa dodatim fluoridima imaju remineralizacioni potencijal manji od konvencionalnih i smolom ojačanih glas-jonomer cemenata.

a) Neb) Da

33.Kompozitni zalivači imaju prednost zbog postojanosti.

a) Dab) Ne

34. Glas-jonomerni materijali kao zalivači mogu biti alternativa kompozitnim materijalima u situacijama

a) kada je postavljanje kompozitnih zalivača kontraindikovano ili otežano, odnosno kod pacijenata sa kojima nije moguće uspostaviti punu saradnjub) za zaštitu nepotpuno izniklih prvih i drugih stalnih molarac) sve navedeno

35.Mera zalivanja fisura namenjena je pre svega novoizniklim zubima

a) Dab) Ne

36.Na svaki zub za koji se proceni da se nalazi u visokom riziku za nastanak karijesa treba bez odlaganja postaviti zalivač, bez obzira na uzrast pacijenta.

a) Dab) Ne

37.Izolacija zuba i obezbeđivanje suvog radnog polja predstavlja ključnu fazu u postupku zalivanja jamica i fisura.

a) Dab) Ne

38. Kontaminacija pljuvačkom u toku kliničkog postupka zalivanja fisura menja površinsku strukturu nagrižene gleđi.

a) Dab) Ne

39.Kontaminacija pljuvačkom je jedan od glavnih uzroka slabije retencije zalivača.

a) Dab) Ne

40.Postupak nagrizanja u slučaju kontaminacije pljuvačkom tokom kliničkog postupka zalivanja fisura mora se ponoviti.

a) Dab) Ne, dovoljno je sušenje vazduhom

41.Kod zdrave dece indikovano je zalivanje jamica i fisura prvih stalnih molara, bez obzira na rizik za nastanak karijesa.

a) Dab) Ne

42.Kod dece i mlađih osoba sa medicinskim, fizičkim ili intelektualnim hendikepom zalivače treba postaviti u sve jamice i fisure mlečnih i stalnih zuba, posebno kada opšte zdravstveno stanje može biti ugroženo lošim oralnim zdravljem.

a) Dab) Ne

43.Materijal za zalivanje fisura, iako ne smeta okluziji, ne treba unositi u prevelikoj količini jer nije formulisan da trpi veći mehanički pritisak i usled toga se odlama.

a) Dab) Ne

44.Odluka o postavljanju zalivača preko početne karijesne lezije gleđi donosi se na osnovu

a) nalaza na ostalim stalnim zubimab) dijetetskih navikac) postojanja karijesa i/ili ispuna na mlečnim zubimad) uzrasta i saradnje pacijentae) svega navedenog

45.U opšte principe postavljanja kompozitnih materijala za zaštitu fisura spada uklanjanje mekih naslaga četkicom u kolenjaku i pastom bez fluorida.

a) Dab) Ne

46.U opšte principe postavljanja glas- jonomernih materijala za zaštitu fisura spada uklanjanje mekih naslaga četkicom u kolenjaku i pastom bez fluorida i glicerina (ili samo četkicom i vodom).

a) Dab) Ne

47.Ranije postavljene zalivače fisura treba kontrolisati u smislu potpune ili parcijalne retencije, kao i pojave karijesa na okluzalnim površinama.

a) Dab) Ne

48.Ponovno zalivanje jamica i fisura je indikovano u zavisnosti od rizika za nastanak karijesa, koji se kod dece i mladih tokom vremena može menjati.

a) Dab) Ne

49.Definicija okluzije po Mek Nil-u je da je to funkcionalni odnos između sastavnih komponenti stomatognatnog sistema, u koji su uključeni svi zubi, paradontalne strukture, maseterični-neuromišićni sistem, temporomandibularni zglobovi i celokupni kraniofacijalni skelet.

a) Dab) Ne

50.Definicija okluzije po Andersonu je da je to intimni kontakt u trenutku kada zubi mandibule dolaze u kontakt sa zubima maksile.

a) Dab) Ne